Treba nam analitika.

Bez obzira kojim poslom se bavili, neki vid analitike vam je neophodan.
Bilo da ste direktor, radnik u prodavnici ili domaćica, svakog dana treba da donesete veliki broj odluka.
I to svi radimo.
I što više iskustva imamo u nekoj oblasti, to nam je lakše da donesemo neku odluku i što više iskustva imamo , to donesena odluka bude ispravnija.

I kažemo da smo odluku doneli na osnovu iskustva, ili osećanja ili intuicije.

I to je u redu.

Ali kad rasčlanimo postupak donošenja odluke, vidimo da to naše iskustvo nije ništa drugo nego percepcija velikog broja istih ili sličnih situacija u kojima smo se ranije našli i procena koja se odluka u datoj situaciji pokazala kao najispravnija.

Drugim rečima, iskustvo je lična analitika.

Iskustvo je sjajno ali s njim postoje tri problema:
-Nema ga dovoljno
-Ljudski mozak nije baš uvek sjajan matematičar
-Kad se u procenu upetljaju i emocije , racionalne odluke se teško donose.

Količina iskustva
Ne treba posebno obrazlagati činjenicu da iskustva nikad nema dovoljno, posebno u novim industrijama ili onima koje se brzo menjaju a danas se sve industrije brzo menjaju. Kako imati iskustva u nekoj oblasti koja pre 5 godina nije ni postojala? Ili kako očekivati iskustvo od nekog ko ima 24 godine npr…

Nove okolnosti
Ljudski mozak sjajno pamti šta se desilo u nekoj ranijoj situaciji i odlično će proceniti šta treba da uradi u apsolutno istim okolnostima . Ali samo mala promena okolnosti može izazvati potpuno drugi krajnji rezultat i u skladu s tim potrebu za preispitivanje odluke. Ljudski mozak je inertan i ne voli preispitivanje, ignoriše promenu okolnosti i radi onako kako je navikao.
Cesto se dešava da se čudimo kad vidimo kaka je neko izuzetno iskusan napravio početničku grešku.
Razlog je uvek ignorisanje male promene okolnosti.

Emocije
Emocije su posebna priča. Koliko god se mi trudili da budemo racionalni, činjenica je da većinu odluka donosimo emocionalno a racio nam služi samo da nađemo potvrdu za emocionalnu odluku. O ovom ću više pisati u sledećem postu.

I tako smo došli do zaključka da odluke donosimo na osnovu lične analitike, koja jeste dobra ali je oskudna, osetljiva je na svaku promenu okolnosti i emocije je lako potisnu u drugi plan.

Kad pričamo o izboru majice koju ćemo kupiti, ovo je sasvim dovoljno.

Međutim, kad pričamo o odlukama od kojih zavisi zarada, opstanak posla pa često i ljudski životi, neophodno je dodati nešto kao pomoć toj ličnoj analitici.

Kao prvo rešenje nameće se dodavanje akumuliranog iskustva drugih,kroz prikupljanje podataka i formiranje baza znanja.

Sledeći našin pomoći pri odlučivanju je matematička obrada prikupljenih podataka. Mozak to lepo radi ali ne toliko dobro i detaljno koliko matematički modeli i kompjuteri.
I najvažnije, kompjuteri još uvek nisu pristrasni i nemaju emocije. Kad postavite racionalan matematički model, uvek ćete dobiti racionalan rezultat. Kompjuter ne možete izbaciti iz takta, iznervirati ga ili igrati na njegove slabe emotivne tačke.

Čime god se bavili i koliko god imali znanja i iskustva, dodajte analitiku.
Analitika daje snagu svakoj odluci, od strateške, preko taktičke do svakodnevne.

Za dobru analitiku, trebaju vam podaci i neki način da se oni obrade.

Srećna okolnost je da živimo u vremenu u kome je izuzetno lako prikupiti podatke: internet, senzori, aplikacije, kamere…. Gomile i gomile uređaja koji velikom lakoćom i jako jeftino prikupljaju podatke i skladište ih negde ako to želimo.

Nesrećna okolnost je da većina kompanija nije svesna vrednosti podataka i uopšte ih ne prikuplja.

I za to postoje dva razloga: prvi je inertnost. Većina firmi čije poslovanje ne zavisi od interneta i koje su nastale pre internet buma nisu toliko vezane za podatke.
Drugi razlog je što ni sa onim podacima koje imaju, ne znaju šta da rade.
Tu se javlja još jedan problem: ko će te podatke obraditi i kako.
Da, podaci su nikad dostupniji, ima ih svuda, suočeni smo sa eksplozijom podataka u poslednjih par godina, koja je izazvana pre svega velikom lakoćom prikupljanja i jeftinom cenom skladištenja podataka, ali ta eksplozija nije praćena povećanim brojem ljudi koji umeju podatke pretvoriti u korisne informacije

Naime, sami podaci, ako nisu stavljeni u neki kontekst, ako nisu ispravno obrađeni, ne znače ništa.

Ako znate koji ste proizvod prodali juče, to je samo podatak.
Ako znate kome ste prodali taj proizvod to je već podatak u kontekstu.
Ako znate šta ste ranije prodali tom kupcu to je već informacija.
A na osnovu nje možete donositi odluke: koji sledeći proizvod da mu ponudite, da li da mu date popust itd…
Sada već vaše odluke imaju moć.

Zaključak koji se sam nameće:

Čim god se bavili, prikupljajte i skladištite sve podatke koje možete.

Analizirajte ih stalno. Ako ih ima više ili su kompleksni, angažujte nekog ko je stručan za to. Ovo košta ali se uvek isplati, jer koliko god da ispravna informacija povećava moć odluke, toliko pogrešna interpretacija pravi štetu, a u analizi podataka ima mnogo zamki o kojima ću pisati u narednim postovima a koje nisu baš očigledne.

Ne donosite odluke koje, pored vašeg znanja i iskustva, nisu podržane i rezultatima analiza.

I onda vam je samo nebo granica….

Želite da pokrenete novi projekat sa nama?